Kako prevazići opsesivne misli? – Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj sa kojim se suočava 1-2% ukupne populacije. Od ukupnog broja ljudi koji se susreću sa ovim poremećajem, 90% ima i opsesije i kompulzije, a ⅔ ima više od jedne opsesije. Međutim, ne moraju svi ljudi imati kompulzije, deo populacije muče samo opsesivne misli.

Opsesije se mogu javiti u 3 oblika:

1. Sumnjičave misli: Šta ako…? Jesam li…? Da li je to…?
2. Scene – slike koje iznenada iskrsavaju u našoj svesti
3. Nagoni ili iznenadne pobude da učinimo nešto

Opsesije nadiru u naš im iznenada, automatski – neželjene su i uznemiravajuće. Obično kada se prvi put jave one toliko okupiraju našu pažnju da nam je posle teško da se fokusiramo na bilo šta drugo. Čak i ako uspemo skrenuti misli na neko vreme, osećamo trenutno olakšanje, ali ne zadugo, jer se opsesivne misli vraćaju. One su obično u neskladu sa našim sistemom vrednosti, našom ličnošću, ciljevima ili idealima.

Opsesije mogu imati različite teme. One mogu biti izuzetno odbojne i odvratne samoj osobi. U “odurne” opsesije spadaju:

• scene u kojima vi činite nešto loše onima koje volite (majka baca bebu sa terase, otac probada nožem svog sina…)
• nagoni da povredite nekog bliskog (gurnuti sestru sa terase, udariti majku, udaviti dete…)
• sumnje da ste slučajno povredili nekoga (da li sam kolima pregazio nekoga a da nisam primetio?)

• misli i scene koje predstavljaju učestvovanje u seksualnom činu koji smatrate odvratnim (scene seksualnog dodirivanja deteta, scena seksualnog odnosa koje se protive vašoj orijentaciji …)
• nagon da iskoristite nekoga ili dodirnete na seksualan način koji smatrate odvratnim (nagon da u autobusu neprilično dodirnete ženu, nagon da muškarcu na ulici uputite seksualan komentar i sl.)
• sumnje u vezi sa vašom seksualnošću (Da li sam se uzbudio kada sam pomilovao dete? Da li sam se uzbudio kad sam video golog muškarca?)

• Misli ili scene koje se odnose na prisustvo ili učestvovanje u nekom bogohulnom činu (scene sveštenog lica koje učestvuje u bogohulnom činu)
• Nagoni da se bogohulno ponašate (opsovati Boga, reći nešto opsceno prilikom religijskog čina i sl.)
• Sumnje o sopstvenoj bogohulnosti (Jesam li grešan a nisam se pokajao? Da li sam u molitvama dovoljno hvalio Boga? i sl.)
• Sumnje koje se odnose na preteranu savesnost ili ekstremnu strogost i rigidnost u verskim načelima (Da li sam salagao? Jesam li zaslužio spasenje?…)

Najčešće opsesije su one koje se tiču zaraze i preterane sumnje u vezi sa delima i odlukama. Takođe postoje i opsesije koje su vezane za potrebu za simetrijom, one koje su u vezi sa zdravljem, i prekomernim čuvanjem stvari.

Sledećih 5 karakteristika opisuje opsesivne misli:

1. Pojavljuju se same od sebe – iznenada i bez naše volje.
2. Neželjene su.
3. Podrazumevaju otpor – osoba pokušava da im se opire.
4. Nemoguće ih je kontrolisati.
5. Nisu karakteristične za osobu – stoji u opoziciji sa idejom koju imate o sebi, svojoj ličnosti i ponašanju.

Jako retko. Tačniji odgovor bi bio NE! Osobe sa OKP-om ne postupaju u skladu sa svojim opsesijama, one im izazivaju duševni bol i visok stepen anksioznosti, za razliku od kriminalnih prestupnika koji u ovakvim mislima uživaju i koje im pričinjavaju zadovoljstvo. Potrebno je mnogo više od samog mišljenja, da bi se nasilni čin izvršio. Stoga, da bi osoba postupila u skladu sa svojom opsesijom, u njoj bi prethodno morale da se ponište izgrađene osobine ličnosti i moralne vrednosti – a to se ne dešava spontano, i gotovo je neverovatno da se tako nešto dogodi!

Ljudi koji imaju opsesije osećaju se neprijatno i preplavljeni su anksioznošću stoga je redukuju kompulzijama. Kompulzije su radnje koje osobe izvode gotovo pod prisilom, i nakon njih se osećaju olakšano.

Odurne opsesije obično izazivaju sledeće kompulzije:

• Neutralizaciju ili poništavanje loših misli (npr. zamišljanje voljene osobe kao srećne i sigurne kao odgovor na agresivnu misao, nagon ili scenu)
• Primenjivanje određene vrste postupka koja će sprečiti “štetnu” misao da se obistini (pranje ruku, brojanje, ponavljanje neke radnje određen broj puta, recitovanje neke mantre ili delova Biblije i slično)

Ljudi koji su mučeni opsesijama ponekada govore da bi im bilo lakše da se njihova opsesija ostvari, jer bi onda bili sigurni kako da postupe.

Da bismo nešto okarakterisali kao kompulziju mora imati sledeće karakteristike:

1. Svesna je, ponavlja se i preterana je.
2. Osećate nagon da je uradite.
3. Osećaj gubitka kontrole.
4. Reakcije se izvode da bi se izašlo na kraj sa negativnim osećanjima.

Ljudi pokušavaju i na drugačije (neadekvatne) načine da se bore sa opsesivnim mislima:

1. Izbegavanjem situacija, ljudi, predmeta koji mogu izazveti neželjene misli.
2. Pokušaj ubeđivanja sebe da je misao nevažna.
3. Pokušaj zaustavljanja misli.
4. Kritikovanje ili obezvređivanje sebe zbog neadekvatnih misli.
5. Skretanje pažnje (distrakcija) sa opsesija na nešto drugo.
6. Zamena opsesivnih misli nekim drugim mislima.

Ove strategije dovode do pogoršavanja opsesivnih misli.

Prema modelu kognitivno-bihejvioralne terapije opsesije i kompulzije opstaju stoga što osobe na pogrešan način procenjuju svoje negativne misli i na pogrešan način se odnose prema njima (pokušaji kontrole, kompulzije…i sl.). Opsesivne misli postaju problem onda kada pogrešne procene i pokušaji kontrole uzmu maha.

Nakon što neželjena misao dobije vašu pažnju – tu nastaje problem! Vi se automatski prepuštate njenom beskrajnom procenjivanju i tumačenju.

Npr. Žena ima iznenadni nagon da ispusti svoju bebu, i zaključuje da “beba nije sigurna” sa njom.

Ljudi sa opsesijama često imaju velike greške u interpretaciji značenja svojih neželjenih misli. Oni pogrešno veruju da “misli nužno vode delima”. Ova pogrešna tumačenja, vode pogrešnim zaključcima – da je opsesija značajan simptom koji može imati strašne posledice za nas ili one u našoj okolini, ukoliko se ne preduzmu mere kontrole.

1. Prenaglašena odgovornost
2. Precenjivanje pretnje
3. Izjednačavanje misli sa delima
4. Kontrola misli
5. Netolerancija na nesigurnost
6. Perfekcionizam
7. Neuspesi prilikom kontrole misli

Utvrdite profil svojih simptoma.

Napravite 6 kolona u svojoj svesci i beležite svakodnevno:

• datum
• opsesija
• osećanje (zgađenost, strah, …) i njegov intenzitet na skali od 1 do 100
• kompulzije/neutralizacija
• kontrola misli
• osećanje nakon izvršene kompulzije/neutračizacije

Odgovorite sebi na pitanja:

• Šta ova opsesija govori o mojoj ličnosti?
• Šta ova opsesija govori o mojoj budućnosti?
• Šta me najviše uznemirava sa ovom opsesijom?

Otkriti razlog zašto svoju opsesiju mrzimo do tačke da počinje da nam ometa normalan život. Treba imati na umu da većina ljudi ima iskustva sa neprijatnim pa i “odurnim” mislima ali se ne uznemiravaju oko njih, jer im ne pridaju nikakvo lično značenje!

Zbog toga što ljudi primenjuju neutralizacije i kompulzije kako bi redukovali anksioznost, oni potkrepljuju svoje opsesije. Kratkoročni cilj – smirenje tj. redukcija anksioznosti – dovodi do dugoročnih komplikacija. A što ih češće primenjujemo one nam prerastaju u naviku i teže ih se odričemo. Izbegavajući da se izložite opsesiji, vi ne učite ništa novo o njoj i zato vaša prvobitna misao da je ona opasna i uznemirujuća – ostaje nepromenjena!

• Prvo i najvažnije jeste da prihvatite da  je u redu imati takve misli ili sumnje.
• Takođe, jedan od razloga zašto naše misli opstaju je taj što im se posvećuje velika pažnja (jer ih osoba doživljava kao preteće) – te je cilj razaznati svoje opsesije kao bezopasne misli kojima se ne mora posvetiti pažnja.
• Prihvatite da ne možete iskontrolisati svoje misli kakve god one bile. Jer paradoks kontrole misli ogleda se u činjenici da što se ljudi više trude da kontrolišu misao, to im teže taj pokušaj ide za rukom. Apsolutno suzbijanje bilo koje misli, scene ili nagona je nemoguće! Štaviše, suzbijanje zapravo može izazvati još intenzivniju preokupaciju neželjenom mišlju.
• Ključ za prevazilaženje opsesija leži u tome da shvatite da opsesije ne morate kontrolisati i da su one bezopasne.
• Jedna od najmoćnijih strategija jeste IZLAGANJE opsesivnim mislima
• Realna mogućnost da postupite u skladu sa svojim opsesijama je izuzetno niska, stoga možete rizikovati obavljanjem svojih dnevnih aktivnosti bez potrebe da ikoga zaštićujete od svojih misli.
• Što manje kontrolišete opsesiju, pre će ona spontano nestati!

Suština je da naučite da je opsesivna misao, zapravo samo misao koju bez opasnosti možete ignorisati.

Uputstva za izlaganje:

1. Isplanirajte vreme da svakodnevno uradite vežbu izlaganja.
2. Očekujte da ste uznemireni.
3. Ne pokušavajte da se borite sa uznemirenošću, dozvolite joj da vas preplavi.
4. Osetićete jak poriv da primenite neutralizaciju ili kompulziju ali to nemojte uraditi. Ako uradite, pokušajte vežbu ponovo.
5. Primenjujte vežbe izlaganja što češće.
6. Nemojte biti obeshrabreni ako vaša uznemirenost u početku ne opada. Budite strpljivi i nastavite da pokušavate.
7. Prosudite o uspehu vežbe na osnovu onoga što ste uradili a ne na osnovu onoga kako se osećate tokom nje.
8. Tempirajte sebe tako da budete stalno u izazovu, ali ne preplavljeni.
9. Nastavite da izvodite vežbe kontinuirano.
10. Na kraju nedelje nagradite sebe za uspešno izlaganje.

Tokom izlaganja:

• ostanite fokusirani na opsesiju i dozvolite sebi da budete uznemireni
• Koristite rečenice poput: “Ovo je teško, ali istrajaću i isplatiće mi se!”; “Ova uznemirenost je neprijatna ali ne i opasna!”
• Budite fokusirani na sadašnjost, a ne na budućnost – ono što će se desiti.

Klinički psiholog: Olivera Novaković

Izvor: Psihologika

Tekstovi o psihologiji na portalu P.U.L.S.E

Literatura:

“Prevazilaženje opsesivnih misli”. Dr Kristina Pardon i dr Dejvid A. Klark. Magona. 2012