 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
arhiva Osvajanje svemira Amerikanci idu na Merkur, Rusi izučavaju Sunce, a Kinezi regrutuju gimnazijalke za let u kosmos 
NASA je u utorak, 3. avgusta 2004. godine sa Kejp Kanaverala na Floridi lansirala svemirsku letelicu "Mesindžer", koja će ispitivati Merkur. To je prva misija posle 30 godina koja će omogućiti ispitivanje i najbliži pogled na tu planetu najbližu Suncu koja je do sada najmanje istražena. Misija bi, takodje, trebalo da pomogne naučnicima da bolje shvate kako su nastale planete poput Zemlje. Mesindžer će na tom putovanju tri puta obići Merkur u toku 2008. i 2009. godine, pre nego što u martu 2011. godine počne jednogodišnje kruženje orbitom ove planete. "Naše misije na Marsu i Veneri dale su izvanredne rezultate koji su za posledicu imali stvaranje novih teorija. Medjutim, Merkur je još neistražena planeta na kojoj se sigurno krije mnogo fascinantnih pojava", izjavio je Orlando Figeroa, direktor Odeljenja za istraživanje sunčevog sistema u sedištu Nase u Vašingtonu. Mesindžer radi na solarni pogon, a na svom putovanju, dugom 7,9 milijardi kilometara, 15 puta će obići Sunce, jednom će proleteti pored Zemlje, dva puta pored Venere i tri puta pored Merkura, pre nego što udje u orbitu Merkura. Ipak, i tako velika putovanja, u skladu sa starom kineskom poslovicom, počinju prvim korakom i to ovde na zemlji, a on baš i nije bio naklonjen naučnicima. Naime, lansiranje "Mesindžera" bilo je planirano dan ranije, ali je odloženo zbog vremenskih uslova. Srećom, tropska oluja Alekst koja je u danima lansiranja Mesindžera besnela Floridom nije imala uticaja u blizini lansirne rampe tako da se letelica uspešno vinula u kosmos. Rusi izučavaju solarnu aktivnost I dok Mesindžer već jezdi kroz Sunčev sistem, u Rusiji se užurbano radi na pripremi kosmičkog aparata "Kompas-2/Tatjana", težine sto kilograma, koji će ispitivati aktivnosti Sunca. Lansiranjem tog mini-satelita na solarno-sinhronu orbitu na visini od 650 kilometara, što je planirano za jesen, bave se saradnici univerziteta Lomonosov u saradnji s Vojno-kosmičkom akademijom "Možajski" sa glavnim zadatkom da se ispita uticaj solarne aktivnosti na kosmičke prilike, prvenstveno na radijaciju u prostranstvu oko naše planete. "Lansiranje satelita i vreme izvodjenja eksperimenta planirano je u vreme pada i mogućeg minimuma 23. ciklusa solarne aktivnosti (2004. godine i dalje), jer su u tom periodu slabije su eksplozije na Suncu", objasnio je ruski naučnik Vjačeslav Fatejev. 
Rusi, ujedno, slave i veliki jubilej jer je pre 30 godina ruska raketa "Proton" izvela na geostacionarnu orbitu satelit za veze "Munja 1S", napravljen u naučno-proizvodnom centru "M. Rešetnjeva", čime je u bivšem SSSR - u počelo osvajanje stacionarne orbite. Lansiranje satelita "Munja 1S", koji je na orbiti ostao više od tri godine, omogućio je razradjivanje operacije izvodjenja na geostacionarnu orbitu, dovodjenja na zadatu tačku i stabilizacije na njoj. Ti rezultati su zatim korišćeni u pravljenju i eksploataciji satelita "Duga" ,"Horizont" i "Ekran". Sateliti "Munja" sada već pripadaju prošlosti, jer je poslednje lansiranje ovog aparata izvedeno 18. februara ove godine, a akcenat ruskog osvajanja svemira se pomera prema turističkim svemirskima putovanjima u kojima će prvi korak načiniti peterburški poslovni čovek biznismen Sergej Polonski koji će već u oktobru leteti na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS). Let u kome će biti i Polonski predvidjen je za redovan odlazak kosmonauta Saližana Šaripova i Liroja Čiaoa na MKS, a dodatni putnik ubačen je iz komercijalnih razloga. Ako Polonski, koji je uspešno prošao treninge u Zvezdanom gradu, u ugovorenom roku prenese novčana sredstva, on će devetog oktobra ove godine odleteti na MKS kosmičkim brodom "Sojuz-TMA". Ako to ne bude učinio, njegovo mesto zauzeće kosmonaut Kosmičkih snaga Ruske Federacije, Jurij Šargin. Polonski je jednom već bio kandidat za let u kosmos i to 2002. godine. I tada je, sa 32 godine, uspešno prošao medicinsku komisiju, zatim treninge u Centru uprave leta u Podmoskovlju, ali je zatajio u isplati 20 miliona dolara, koliko košta komercijalni let. Kinezi regrutuju gimnazijalke - kosmonaute Kinezi, za razliku od Amerikanaca i Rusa, i dalje idu utabanim socijalističkim stazama i kandidate za let u kosmos traže prema sposobnostima, a ne prema dubini džepa potencijalnih kosmičkih putnika, pa će od 2005. godine regrutovati gimnazijalke koje će jednog dana, pod budnim okom kineskog programa za letove sa ljudskom posadom, biti poslate u kosmos. 
Šef tog programa Huang Čunping je naveo da će devojke regrutovane iz gimnazija prvo morati da nauče da upravljaju avionima, a tek potom će pohadjati obuku vezanu za svemirsku tehnologiju, a da je ideju o slanju žena u kosmos pokrenula je Federacija žena Kine (ACWF) koja je organ Komunističke partije Kine. Kina je prošle godine postala treća zemlja na svetu koja je poslala čoveka u kosmos, 42 godine posle bivšeg Sovjetskog saveza i SAD. Drugi let sa ljudskom posadom u kom će učestvovati dvojica tajkonauta, kako u Kini nazivaju kosmonaute, predvidjen je za drugu polovinu 2005. godine. Let će trajati pet dana, za razliku od prvog koji je trajao nešto manje od 24 časa. ZNANjE  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 62
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 62