Prema prognozama naučnika, u 2007. ili 2008. godini može se očekivati
primetno povećanje Sunčeve aktivnosti, koja će vrhunac dostići
2012. godine.
Sunce se sada nalazi u ciklusu relativnog mira, ali već
u skorije vreme situacija će se promeniti. Medju naučnicima, medjutim,
nema jedinstvenoig mišljenja kada će, zapravo, početi naredni period
aktivnosti neki smatraju da se početak ciklusa može očekivati već
krajem 2006. godine, dok drugi prognoziraju da će se Sunce probuditi
krajem 2007. ili početkom 2008. godine.
Ozbiljno pojačanje Sunčeve aktivnosti je zabeleženo još 2001. godine, a u 2003. godini Sunčeva eksplozija poremetila je funkcionisanje nekoliko kosmičkih aparata.
Predstojeća Sunčeva bura, kako se prognozira, biće za 30 do 50 odsto snažnija od prošle i biće jedna od najsnažnijih u istoriji
vasione.
Sunčeva eksplozija je gigantski eksplozivni proces na Suncu, za vreme
koga se iznenada oslobadja energija iz rezervi u iskrivljenim
magnetskim poljima (obično iznad Sunčevih pega). Za nekoliko minuta
Sunčeva materija u tom regionu se zagreva do više miliona stepeni,
dolazi do erupcije elektromagnetskog zračenja u širokom spektralnom
dijapazonu od radiotalasa do rentgenskih i gama zraka. Sunčeve
eksplozije treba razlikovati od Sunčevih erupcija. Nekada se smatralo
da te erupcije i izazivaju eksplozije. Sunčeve erupcije - to su
gigantski baloni gasa ispresecani linijama magnetskog polja. One na
Suncu traju nekoliko časova i za to vreme u kosmos se oslobodi do 10
milijardi tona joniziranog gasa. Iako su neke od Sunčeviuh erupcija
praćene eksplozijama, nije precizno ustanovljeno šta čemu prethodi.
Najintenzivniji Sunčev ciklus u novijoj istoriji fiksiran je krajem
pedesetih godina XX veka, ali njegove posledice nisu dovele ni do
kakvih ozbiljnijih problema ili poremećaja, pošto tada na orbiti
praktično i nije bilo satelita, a zavisnost stanovništva planete od
telekomunikacionih mreža bila je mnogo manja. Danas, pri aktivnom
korišćenju satelitske i mobilne veze, uzimajući u obzir razvoj
kosmičkih tehnologija, posledice mogu biti najneočekivanije. Po
pravilu, čak i manje Sunčeve bure izazivaju poremećaje u radu
elektromagnetne opreme i dovode do privremenog iskakanja iz upotrebe
kosmičke aparature, do problema sa vezama na Zemlji. Sem toga,
magnetske bure mogu negativno uticati na zdravlje ljudi, na primer,
dovoditi do srčanog napada. Takodje, osetljivost na kosmička
dešavanja ispoljava se depresivnim stanjima, kod nekih ljudi
povećava se agresivnost, za vreme geomagnetskih procesa stručnjaci
beleže povećani broj saobraćajnih nesreća i pokušaja ubistava. U
laboratoriji magnetobiologije čak je izgradjena posebna prostorija u
kojoj teško obolele u potpunosti izoluju od oscilacija magnetskog
polja pomoću specijalnih metalnih ekrana. Otprilike na svakih 11 12
godina na površini Sunca nastupa novi period aktivnosti. Pored
ostalog, to znači da se Sunčeve bure (izbacivanje gasa i nabijenih
čestica materije iz Sunčeve korone) dešavaju česce i postaju
snažnije. Naučnici se nadaju da će uspeti da sa visokom preciznošću
predskažu period narednih Sunčevih bura, nekoliko dana ili makar
časova pre njihovog izbijanja. To će omogućiti telekomunikacionim i
energetskim kompanijama da preduzmu neophodne mere u cilju zaštite
osetljive opreme na solarnu aktivnost.
Osnovni razlog za izbacivanje gasa na Suncu su takozvane Sunčeve
pege. Pegama se nazivaju oni sektori vidljive površine (fotosfere)
Sunca koji poseduju unekoliko nižu temperaturu od okolne sredine. Po
pravilu, temperatura u pegama ne premašuje 4,3 do 4,7 hiljada Kelvina,
a u spektru fotosfere temperature su i do 6 hiljada Kelvina.
Upravo zato su pege tamnije. Sunvece pege poseduju veoma snažno
magnetsko polje, koje je za nekoliko desetina hiljada puta veće od
magnetskih polova Zemlje. Magnetsko polje usporava konvektivni fluks
iz podpovršinskih slojeva Sunca što, sa svoje strane, dovodi do
smanjenja temperature u pegama. Pege se mogu videti i golim okom one
su katkada čak veće od veličine Zemlje. I najverovatnije je da je
magnetsko polje krivo za to što s vremena na vreme u najvećim grupama
pega dolazi do termonuklearnih eksplozija, koje su praćene grandioznim
oslobadjanjem nabijenih čestica, pojačanjem ultravioletrnog i
rentgen-zračenja. Odvojene od površine Sunca čestice njegove materije
mogu se kretati brzinom preko 1000 kilometara u sekundi i (u slučaju
sticaja okolnosti) kroz nekoliko časova dospeti do magnetosfere
Zemlje, izazivajući pojavu magnetske bure.
Prve pege na površini solarnog diska primetio je Aristotelov učenik
Teofrast iz Atine (IV vek pre naše ere). A prema podacima iz
Priručnika ljubitelja astronomije P.G.Kulikovskog, pominjanje pega
na Suncu prvi put je zapisano u kineskim letopisima dinastije Han
328. godine pre naše ere.