Од октобра месеца све развијене земље, које су заинтересоване да улажу у чисте технологије у Србији, моћи ће да поднесу своје пројекте Националном телу за примену механизма чистог развоја Кјото протокола. Међу првима који ће улагати на овај начин у Србији ће бити Немачка, Италија и Јапан.
Национално тело за примену механизма чистог развоја Кјото протокола постаће оперативно у септембру, од октобра се очекује пристизање пројектних идеја и докумената за одобрење пројеката, а убрзо затим и реализација такозваних CDM (The Clean Development Mechanism Механизам чистог развоја) пројеката.
Спровођење CDM пројеката пре свега ће допринети смањењу локалног загађења у Србији. Заправо, реализација оваквих пријеката може да помогне у решавању бројних проблема загађења, пре свега, у смањењу загађења ваздуха у индустријским областима (Панчево, Београд, Бор, Обреновац, Нови Сад, Врање, Кикинда, Крагујевац, Чачак, Крушевац, Шабац, Ивањица, Лучани и др.), а затим и у смањењу загађења ваздуха које у урбаним срединама потиче од грејања и саобраћаја.
Ратификацијом Кјото протокола Србији је, као земљи у развоју, постао доступан Механизам чистог развоја, један од три флексибилна механизма овог протокола. Србија је тако добила могућност да, под много повољнијим условима, обезбеди прилив ,,чистих и енергетски ефикасних технологија из развијених земаља (Анекс I уговорнице, имају обавезу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште) како би тако значајно поправила стање животне средине у нашој земљи. За узврат, развијена земља која инвестира, добиће Потврду о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште (Certified Emission Reductions" CERs).
Кјото протоколом је дефинисано да се уговор између власника пројекта (нпр. индустрија, депонија у којој се реализује пројекат) и инвеститора може потписати на седам година (са могућношћу продужења још два пута по седам година) или на десет година (без могућности продужења). У уговореном периоду сертификована смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, су у власништву инвеститора (развијене земље), а након тога она постају власништво земље домаћина тј. земље у развоју.
Подсетимо, Србија је ратификовала Кјото протокол, у статусу не-Анекс I уговорнице (земља у развоју, која нема обавезу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште) у октобру 2007. године. Протокол је ступио на снагу 17. јануара 2008.
Министарство животне средине и просторног планирања