Mikrobiolozi sa Univerziteta u Masačusetsu otkrili su neobičnu taktiku preživljavanja kojom se služi bakterija geobacter metallireducens. Ta bakterija se često javlja u prirodi i
hrani se metalima, posebno gvožđem i oksidima mangana, a mikrobiolog Derek Lovlej (Lovley) i njegove kolege otkrili su da ona može da se kreće i tražiti metale kojima se hrani.
"Ovo je prvi mikroorganizam za koji je dokazano da ima ugrađeno čulo koje mu omogućuje da 'nanjuši metale', a ako u blizini nema izvora gvožđa i
mangana, bakteriji izrastu flagele, uz pomoć kojih se kreće", tvrde istraživači.
Naučnici su i pre znali da neke vrste bakterija, poput dobro proučene E-coli, mogu da se kreću prema izvorima šećera, ali to se nije znalo i za bakteriju geobacter metallireducens.
Ta osobina utvrđena je tako što su naučnici podelili genom bakterije geobacter metallireducens na sekvence u saradnji s Institutom za genetska istraživanja u Rokvelu (SAD) i primetili da postoje i geni za razvoj flagela.
U ranijim istraživanjima Derek Lovlej je bakteriju uvek proučavao na topivim metalima, koje se često upotrebljavaju u laboratorijama jer su alki za rukovanje, a niko nije proučavao rast geobactera na metalnim oksidima, na kojima se ona zapravo pojavljuje u prirodi. Kad su naučnici proučili kulturu bakterije na oksidu gvožđa (rđi), otkrili su da njene stanice imaju razvijene flagele za kretanje. Genom bakterije sadrži i
gene za koje se pretpostavlja da joj omogućuju da oseti prisustvo nekih materija u svojoj okolini.
Zbog svih tih osobina, ovi mikrobi se mogu da se koriste za čišćenje naftnih mrlja, a mogu biti i delotvorno rešenje za rešavanje problema urana u zagađenim podzemnim vodama. U dosadašnjim pokušajima da se podzemne vode očiste od urana korišćene
su pumpe za vodu, ali se pokazalo da je to kao previše skup i neisplativ postupak. Treba, međutim, naglasiti da bakterija geobacter ne uklanja uran, nego taj metal pretvara iz topivog u netopivi oblik pa on više ne može da kontaminira podzemne vode i reke.